Deca i društvene mreže: Pomažu li zabrane?

Francuski poslanici izglasali su zabranu korišćenja društvenih mreža deci mlađoj od 15 godina, čime je Francuska postala prva zemlja u Evropskoj Uniji koja je uvela takvu starosnu granicu.

Ovo naravno nije presedan u svetu, niti je Francuska jedina zemlja koja je odlučila da se suoči sa (zlo)upotrebom mreža od strane najmlađih korisnika. Ranije je Australija ukinula mreže za mlađe od 16 godina, Velika Britanija je uvela ograničenja koja će stupiti na snagu sledeće godine, a Španija, Grčka i Danska su među zemljama koje planiraju da limitiraju pristup najmlađoj populaciji, odnosno da postave starosno ograničenje.

Sem što izaziva razumljivo interesovanje i pokreće burne emocije roditelja, pitanje uticaja društvenih mreža na mlade otvara i čitav niz drugih pitanja. Koliko su one zaista opasne za tinejdžere i adolescente? Da li se zabranama postiže željeni efekat? Kako će se državne mere uopšte sprovoditi u praksi?

„Mozgovi naše dece i tinejdžera nisu na prodaju“, objašnjenje je iskusnog političara, francuskog predsednika Emanuela Makrona, dato početkom ove godine. „Emocije naše dece i naših tinejdžera nisu na prodaju, niti smeju da budu manipulisane, ni od američkih platformi, ni od kineskih algoritama“.

Kako koristimo mreže?

Kada se već došlo do pitanja zabrane za mlade korisnike, jasno je da se društveni mediji doživljavaju kao čisto zlo. Ostaje pitanje da li je sve u njima tako negativno, ili postoje i pozitivni uticaji, kao što su učenje, informisanje i pristojna komunikacija.

„Društvene mreže mogu da se posmatraju i kao nešto dobro, i kao loše, ali i kao neutralno“, kaže psiholog i psihoterapeut Nevena Radovanović. „Sa jedne strane, mogućnosti povezivanja preko društvenih mreža su bolje i lakše nego ikada i sa te strane sada je lakše pronaći nekoga ko nam je sličan, ko deli naše strahove i interesovanja, od npr. dostupnih mainstream časopisa tokom 90-tih. To je dobra vest. Loša vest je da je baš znog tolike raširenosti mreža i mogućih uticaja, dostupnost povređujućih i osuđujućih sadržaja veća, a ranjivost adolescenata je prevelika, i stoga kada su "loši" izazovi dostupniji, više su povređujući.“

„Koliko je meni poznato društvene mreže klincima (Gen. Alpha, rođeni od 2010. na ovamo) više i nisu interesantne“, primećuje Damir Rašić, dizajner sa dugogodišnjim stažom na internetu, i sam otac budućih tinejdžera. „Tačnije, nije im interesantna social komponenta tih platformi i nisu zaintersovani za bilo kakav engagement osim možda ponekog like-a i share-a ka drugim chat aplikacijama. Doom-scrolling im jeste interesantan. Algoritam ih hrani kratkim (vertikalnim) video sadržajima i nije im preterano bitno da li se sadržaj pregleda na TikTok-u, Youtube-u ili bilo kojoj drugoj platformi. Danas praktično svaka društvena mreža ima tu funkcionalnost.“

Rašić primećuje da dominantni vertikalni Shorts format nudi vrlo malo u smislu učenja. U najboljem slučaju desi se s vremena na vreme neki micro-learning, zainteresuje ih neka tema pa žele da diskutuju o tome, pretražuju više sličnog sadržaja, ali vrlo retko.

Sati na Tiktoku

Prema podacima Arcom-a, francuskog regulatornog tela za audiovizuelne i digitalne komunikacije, deca uzasta od 12 do 17 godina dnevno provode nešto manje od sat i po na Tiktoku. Procena ovih stručnjaka je da algoritam platforme teži da promoviše najekstremniji sadržaj, izlažući tinejdžere nizu snimaka koji izazivaju anksioznost ili druge škodljive reakcije mladih osoba.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, koja okuplja 38 zemalja Evrope, Amerike i Azije, poziva se na podatak iz 2022. po kojem najmanje polovina petnaestogodišnjaka provodila je 30 ili više sati nedeljno na digitalnim uređajima. Ovo vreme uključuje i korisne aktivnosti poput savladavanja gradiva ili pripremanja školskih lekcija.

Kao profesionalac u digitalnom svetu i kao roditelj Damir Rašić smatra da zabrana društvenih mreža za tinejdžere kasni najmanje 10 godina.

„Nove generacije ne interesuju društvene mreže u modelu u kom su inicijalno zamišljene, kao sredstvo za komunikaciju, okupljanje, upoznavanje, deljenje mišljenja, dijalog. Ako im zabraniš bilo koju mrežu, oni će preći na drugu koja će ponuditi identičan sadržaj. Oni na mrežama nemaju socijalni kapital u smislu neke reputacije, povezivanja, prepoznatljivosti... i neće ga nikada ni imati jer im to nikada nije bilo bitno. Njima je svejedno gde su sve dok im pružaš beskonačni skrol video klipova. Ne vidim šta će zabrana tih platformi novim generacijama pomoći“, kaže on.

Psihoterapeut Nevena Radovanović primećuje da zabrana kao takva „nikada ne daje željene rezultate, već samo podstiče da se zabranjeno ponašanje ponavlja, na drugačiji način ili pod drugim uslovima“. Kao jedan od primera navodi recimo prohibiciju u Americi.

Sudbina tehnološkog napretka

Može se reći da su svi tehnološki izumi u ljudskoj istoriji pokazali i dobru i lošu stranu. Automobili su omogućili transport, ali nesporno postoje i ubitačna vojna vozila; nuklearna istraživanja omogućuju spektakularan napredak, ali i razvoj najsmrtonosnijeg oružja; farmacija je donela lekove koji su spasili milone života, ali mogu se posmatrati i kao opijati, ili kao otrov. Dakle, jesu li krivi izumi poput društvenih mreža, ili način njihovog korišćenja?

„U teoriji, društvene mreže mogu da evoluiraju vrlo lako, jer edukativni sadržaj već postoji na praktično svim platformama, ali ih algoritam vidno potiskuje u korist brain-rot sadržaja niskog kvaliteta za većinu korisnika. Mreže same po sebi nisu problem već njihovi algoritimi“, kaže Rašić.

On procenjuje da će Meta, Google, X i drugi tehnološki lideri, verovatno u bliskoj budućnosti izbacivati neke nove proizvode sa novim modelima i konceptima za mlađe generacije, a stare će održavati u životu koliko im bude isplativo. Broj korisnika će se smanjivati na legacy društvenim mrežama a kompanije će proporcionalno smanjivati broj inženjera i administratora angažovanih na tim poslovima. „Nove platforme će pokretati AI u celosti i nisam optimista da će biti više edukativnog sadržaja na njima“.

„Neophodno je, kao i u brojnim drugim situacijama, poći od uzroka problema, a on je da kao ljudi imamo psihološku tendenciju da sebe upoređujemo sa drugima, nekada manje, nekada više“, podseća Nevena Radovanović. „U periodu adolescencije, ta vrsta poređenja je najintenzivnija, baš zbog promena koje ovaj period nosi sa sobom. Tada nam društvo postaje veoma važno, ogledamo se kroz socijalnu grupu kojoj želimo da pripadamo, nameću se nove norme ponašanja i izgleda, gubi se identitet deteta, dok identitet odraslog nije još nastao, dolazi do dezidealizacije roditeljakih figura koje se više ne doživljavaju kao svemoćne i autoriteti, i povrh svega, javlja se seksualnost kao telesna i psihološka promena. Sve ovo, uključujući i širu društvenu sliku i norme, adolescente čini posebno podložnim mišljenju i vrednovanju od strane drugih, i praćenju aktuelnih trendova, a da bi se osetili socijalno / društveno / kulturološki prihvaćenim, i tako izgradili deo svog identiteta.“

Kako pomaže zabrana?

Naša sagovornica je jasna: „da li je rešenje u zabrani mreža - nije“. Po njenom mišljenju, rešenje je u odgovaranju na ono što su potrebe ove ranjive grupe, a to je potreba za pripadanjem, potreba za prepoznavanjem, potreba za izražavanje sopstvene individualnosti, i slično. Sve ovo su između ostalo psiho-socijalne potrebe, odnosno, potrebe za odnosom sa drugim ljudima. Stoga je rešenje sistemsko pronalaženje i nuđenje sadržaja koji odgovaraju na ove potrebe, kroz realan život, a pored "virtuelnog". Tako je npr. Island smanjio stopu alkoholizma i narkomanije kod mladih.

Kada se već društene mreže stave van zakona bar kada su u pitanju mlađi maloletnici, postavlja se pitanje ko će te mere sprovoditi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre neki dan je primetila da „u Evropi ko god da razvija proizvod, odgovoran je za njegovu bezbednost“. Argumentuje time da proizvođači automobila ugrađuju pojaseve za vezivanje, ne očekujemo da to uradi svaki roditelj za svoje dete. „Ovde se ne radi o tome da li deca mogu da pristupe društvenim mrežama. Radi se o tome da li i kada društvene mreže mogu da pristupe našoj deci“, objavila je ona u svom komentaru.

U Francuskoj će novi zakon sprovoditi Arcom, regulator za digital i audiovizuelne sadržaje. Detalji primene još nisu poznati. Australija je zahtevala od kompanija da preuzmu „razumne korake“ kako bi sprečile maloletnike da otvaraju ili vode naloge. U Francuskoj se pominje i zabrana oglašavanja društvenih medija usmerenog na decu, uključujući i oglašavanje influensera. Možda će, prateći praksu cigareta, platforme morati da istaknu upozorenje: „Opasni proizvodi za decu mlađu od 15 godina“.

Na pitanje imamo li rešenje za izlaz iz ćorsokaka klinaca na društvenim mrežama, Nevena Radovanović glasa za „suživot realnog i virtuelnog sveta, uz sistemsdki i zdrav odgovor društva kao celine“. Internet je takođe bio čudo, a sada je realnost, isto će se desiti sa društvenim mrežama i veštačkom inteligencijom. Promene su došle da tu ostanu, a na nama je odgovornost za to kako ćemo ih integrisati u sopstveno i tuđe iskustvo.